Pozovu djevojku i mene njeni roditelji kod njih na ručak jer žele da me upoznaju.

Pozovu djevojku i mene njeni roditelji kod njih na ručak jer žele da me upoznaju. Znao sam da su svi oni u familiji fakultetski obrazovani. Ja nisam išao na fakultet. Došli mi tamo, ja se upoznajem sa njenima, sedamo za sto i u tom trenutku sledi pitanje: “Šta studiraš?” Na moj odgovor da ne studiram, već da radim, imam svoj posao sledi odgovor: “Mi ne želimo da se naša ćerka zabavlja sa momkom koji nema fakultet.

Mi smo svi u familiji intelektualci i ne želimo u porodici nekog neobrazovanog; on ne može intelektualno da nas prati. Da smo znali da ne studiraš ne bi te ni zvali. ” Ja sam prvo mislio da se šale, zatim sam, kada sam video da su ozbiljni, ustao, zahvalio im se na lepim rečima i otišao.

Devojka me kasnije zvala, molila da pričamo, ali čemu to? I za 20 godina oni bi joj prebacivali za to i ne bi išlo.

Zanimljivo je to da ja zarađujem više od svih njih zajedno, da sam verovatno obrazovaniji od svih njih jer dosta čitam, dok niko od njih nije čitao ništa posle fakulteta. (ispovesti.com)