Kako spustiti na zemlju osobu koja vas nervira: Jungova misao može vam otkriti nešto što niste očekivali

Svi imamo barem jednu osobu koja nam ide na živce gotovo bez posebnog razloga.

Možda je kolega preglasan. Neko stalno kasni. Druga osoba ne prestaje pričati o sebi. Treća se ponaša toliko opušteno da vas samo njeno prisustvo počne nervirati.

Ponekad postoji sasvim opravdan razlog za takvu reakciju. Neko zaista može biti nepristojan, neodgovoran ili uporno prelaziti naše granice.

Ali ponekad intenzitet naše reakcije govori nešto i o nama.

Perlsova ideja: Ne morate druge ljude praviti po vlastitoj mjeri

Fritz Perls, jedan od ključnih ljudi u razvoju geštalt terapije, poznat je po tekstu koji je kasnije nazvan „Geštalt molitva“.

Njegova suština vrlo je jednostavna: ja sam odgovoran za svoj život, vi za svoj, i nije zadatak jedne osobe da postoji samo kako bi ispunjavala očekivanja druge.

To ne znači da trebamo tolerisati loše ponašanje.

Ako vas neko vrijeđa, omalovažava ili konstantno krši vaše granice, imate puno pravo reagovati.

Ali postoji razlika između zaštite vlastitih granica i potrebe da svaku osobu koja se razlikuje od nas „popravimo“.

Ne morate voljeti svakoga da biste sačuvali vlastiti mir

Jedna od korisnijih lekcija odraslog života jeste prihvatiti da nam se neki ljudi jednostavno neće svidjeti.

Neće nam odgovarati njihov humor, način komunikacije, životni izbori ili temperament.

Isto tako, mi ćemo nekome drugom biti osoba koja ga nervira.

Problem počinje kada različitost automatski pretvorimo u moralnu procjenu.

Neko je glasniji od nas, pa zaključimo da je nepristojan. Neko je povučen, pa odlučimo da je umišljen. Neko se oblači drugačije, pa pokušavamo objasniti šta „nije u redu“ s njim.

Ponekad je jednostavnije priznati: „Ova osoba mi jednostavno ne odgovara.“

Ne mora svako neslaganje prerasti u konflikt.

Perlsov princip u praksi: Prestanite pokušavati preodgojiti odrasle ljude

Ako vas život spoji s ljudima koje ne biste sami izabrali – na poslu, u široj porodici ili među komšijama – često ih ne možete potpuno izbjeći.

Ali ne morate ni voditi beskonačnu kampanju da postanu sličniji vama.

Ako kolega radi svoj dio posla i ne ugrožava vas, možda nije vaš zadatak uvjeravati ga da bi trebao govoriti manje, oblačiti se drugačije ili imati isti pogled na život.

Nekada je najzdravija granica veoma jednostavna: vi živite na svoj način, ja na svoj, a tamo gdje se moramo susresti ponašamo se korektno.

To može sačuvati mnogo energije koju inače trošimo pokušavajući kontrolisati stvari koje zapravo nisu pod našom kontrolom.

Jungovo „ogledalo“: Zašto nas baš ta osobina toliko pogađa?

Carlu Gustavu Jungu pripisuje se poznata misao da nas ono što nas iritira kod drugih može dovesti do boljeg razumijevanja nas samih.

To ne znači da je svaka iritacija „projekcija“ niti da je problem uvijek u nama.

Ako neko redovno kasni sat vremena, sasvim je razumljivo da vas to nervira.

Ali korisno je postaviti dodatno pitanje:

„Zašto me baš ovo ponašanje pogađa toliko snažno?“

Možda vam je tačnost jedna od najvažnijih vrijednosti. Možda ste odrasli uz stroga pravila. Možda vas osoba podsjeća na nekoga iz prošlosti ili radi nešto što sebi nikada ne dopuštate.

Odgovor ne mora biti dramatičan, ali može biti koristan.

Jungova ideja nije poziv da opravdavamo tuđe ponašanje. Više je poziv da vlastitu emocionalnu reakciju iskoristimo kao informaciju o sebi.

Kada je potrebno gledati sebe, a kada postaviti granicu?

Tu se često pravi najveća greška.

Samopropitivanje ne znači da trebate tolerisati sve.

Ako osoba manipuliše, vrijeđa vas ili narušava vaš prostor, nije potrebno tražiti deset skrivenih razloga zašto vam to „smeta“. Možete jednostavno postaviti granicu.

Ali kada neko ne radi ništa posebno štetno, a sama njegova ličnost izaziva disproporcionalno snažnu reakciju, možda vrijedi zastati prije nego što donesete konačnu presudu o njemu.

Ne morate pobijediti u svakoj raspravi

U vremenu društvenih mreža postalo je veoma lako imati mišljenje o tome kako bi svi drugi trebali živjeti.

Kako odgajati djecu. Kako izgledati. Kako se ponašati u vezi. Šta jesti. Kako trošiti vlastiti novac.

Ali mir ponekad dolazi upravo kada shvatimo da nije svaki tuđi izbor naš problem.

Kada vas neko sljedeći put

, prije reakcije možete postaviti dva pitanja: „Da li ova osoba zaista prelazi moju granicu?“ i „Ako ne prelazi, zašto me njeno ponašanje toliko pogađa?“

Prvo pitanje pomaže da zaštitite sebe. Drugo može pomoći da bolje upoznate sebe.

A ponekad je to mnogo korisnije nego još jedna rasprava u kojoj pokušavamo dokazati odrasloj osobi da bi trebala postati neko potpuno drugačiji.